НОВИ ВЕК

Нови вијек (њемачки: Неузеит), рјеђе модерна хисторија, је назив за хисторијску епоху, односно период свјетске хисторије који је слиједио средњи вијек, а чији се почетак традиционално смјешта у 1492. годину, односно везује за Колумбово откриће Америке. Дио хисторичара, пак, за почетак новог вијека узима 1453. годину, односно пад Цариграда. У свом најширем смислу се Нови вијек описује као период који траје до данашњег дана.

У ужем смислу се под тиме подразумијева период који је завршио Октобарском револуцијом 1917. односно Првим свјетским ратом (1914 -1918). Период који га слиједи се зове Најновије доба или савремена хисторија.

Нови вијек се понекад дијели и на два периода: рани нови вијек, који је трајао од почетка 16. до почетка 18. вијека, односно завршио индустријском револуцијом те Нови вијек у још ужем смислу.

Људска хисторија
Тхис боx: види • разговор • уреди
↑ Камено доба
Писана хисторија
Најстарији записи
Брончано доба
Жељезно доба
Стари вијек
Средњи вијек
Рани нови вијек
Нови вијек
Најновије доба
↓Будућност
Основне одлике Новог вијека[уреди - уреди]
Нови вијек почиње открићима у области науке, технике, привреде и упознавања сопствене планете. Нова техничка открића као што су проналазак компаса и дурбина, или изградња нове врсте бродова-каравела, омогућила су и убрзала географска открића.

Значајни научници Новог вијека[уреди - уреди]
Наука у Новом вијеку није више под директним утицајем цркве. Истичу се математичари и астрономи Никола Коперник, Јохан Кеплер, Галилео Галилеј и Ђордано Бруно. Најпознатији филозофи су Рене Декарт и Френсис Бекон.

Култура Новог вијека[уреди - уреди]
Развија се капитализам чији је носилац грађанска класа. Број писмених људи повећава се захваљујући Јохану Гутенбергу који је открио машину за штампање.

Архиви за процавање историје Новог века су у:

-Бецу -Истамбулу -Венецији -Ватикану